Razvoj civilizacije uvek je sa sobom nosio određene izazove koje je bilo potrebno prevazići kako bi se omogućio opstanak zajednice. Potreba za sigurnim izvorom hrane bila je vodilja i tokom uspostavljanja prvih gajenih kultura 9000 godina p.n.e. i svih narednih milenijuma tokom kojih su tehnike agrikulture nastajale i bivale usavršavane. Industrijska revolucija omogućila je značajna unapređenja kvaliteta života čoveka, donoseći nam stvari poput prvog traktora dizajniranog 1892. Nedugo potom još jedna tekovina napretka industrije – plastika – promeniće zauvek način ljudskog života, ali će doneti i značajne posledice po životnu sredinu. Plastika je ubrzo našla svoje mesto u svim ljudskim delatnostima, pa tako i u poljoprivredi, gde će, zajedno sa motornim vozilima, značajno poboljšati kvalitet i kvantitet uzgajanih kultura. Zahvaljujući svojim korisnim osobinama poput otpornosti na spoljašnje uticaje, jeftine proizvodnje, lakoće za upotrebu i manevrisanje, plastika dobija sve veći udeo u modernoj agrikulturi. Pa su plastični pokrovi za useve, plastični staklenici i plastični malč za zagrtanje biljaka postali najuobičenija pojava na njivama, budući da vrlo efektivno pružaju fizičku zaštitu za mlade useve, onemogućavaju rast korova i obezbeđuju višu temperaturu za klijanje semena. Kanapi od najlona koriste se u najrazličitije svrhe pa tako i za podvezivanje stabljika, ili povezivanje silaža i bala, koje potom budu upakovane u plastične ambalaže. Različiti sistemi za navodnjavanje konstruisani su najčešće od PVC vodoinstalaterskog materijala, a potom i od drugih plastičnih polimera poput poliamida. Moderne tehnike đubrenja uključuju korišćenje đubriva sa plastičnim kapsulama koje omogućavaju kontrolisano otpuštanje nutrijenata u zemljište tokom određenog vremenskog perioda. Čak se i semena enkapsuliraju u plastične omote koji sadrže pesticide čije se otpuštanje reguliše na ovaj način i semenu se pruža kontinuirana zaštita. (Kumar et al., 2020),(Accinelli et al., 2019)
Međutim, sve prethodno opisane prakse upravo su izvor značajnog zagađenja zemljišta česticama sekundarne mikroplastike. Tokom boravka ovih plastičnih proizvoda na njivama oni su izloženi u značajnoj meri uticajima sunčevih zraka koji mogu da izazovu fotodegradaciju, odnosno da pokrenu cepanja veza u polimernim lancima plastike. Pored toga kiša, vetar i drugi fizički uticaji, doprinose da se plastika, oslabljena dejstvom sunca, postepeno kida u sve manje delove koji postaju sastavni deo poljoprivrednog zemljišta. Jednom nastale čestice dospevaju do dubljih slojeva zemljišta nakon njegovog oranja, a potom se prenose i oticanjem atmosferskih i podzemnih voda ili putem životinja koje ih slučajno unose misleći da su hrana. Drugi izvori zagađenja poljoprivrednog zemljišta česticama mikroplastike su i voda kojom se vrši zalivanje, kao i đubrivo ili stajnjak koji se koji se na njega odlažu. Dodatno, značajan broj mikroplastike potiče upravo od trošenja guma motornih vozila koja se koriste za obradu zemljišta. Čestice mikroplastike u zemljištu utiču na njegovu plodnost i mikrobiotu, menjaju biohemijske procese koji se u njemu odvijaju i ometaju rast i razvoj biljaka, kao i crva, a sa sobom donose i značajne količine zagađujućih supstanci koje su im bile dodate radi pospešivanja određenih osobina. (Glaser, 2019), (Qiu et al., 2022)
Prema tome, vodeći se idejom o poboljšanju procesa proizvodnje, pojednostavljenju primenjenih tehnika i povećanju njihove uspešnosti, stvorili smo sasvim novi problem koji se odražava na životnu sredinu – a samim time i na nas. Ovime se jasno ističe potreba za kompletnim razumevanjem osobina materijala i mogućnosti domena njegovog uticaja na ekosistem pre početka njegove masovne primene. Istraživanja mikroplastike u životnoj sredini slažu se da je za smanjenje zagađenja ovim česticama neophodno smanjiti upotrebu plastičnih proizvda i samim time ukloniti dalje izvore mikroplastike. Međutim, za čestice koje su se ljudkom delatnošću već našle u životnoj sredini – moraćemo ponovo da se okrenemo prirodi, u potrazi za mikroorganizmima koji su razvili mogućnost korišćenja sintetskih polimera kao izvora hranljive materije.
Literatura
Accinelli, C., Abbas, H. K., Shier, W. T., Vicari, A., Little, N. S., Aloise, M. R., & Giacomini, S. (2019). Degradation of microplastic seed film-coating fragments in soil. Chemosphere, 226, 645–650. https://doi.org/10.1016/j.chemosphere.2019.03.161
Glaser, J. A. (2019). Biological Degradation of Polymers in the Environment. In book: Plastics in the Environment. IntechOpen, tourism, 13. ttp://dx.doi.org/10.5772/intechopen.85124
Kumar, M., Xiong, X., He, M., Tsang, D. C. W., Gupta, J., Khan, E., Harrad, S., Hou, D., Ok, Y. S., & Bolan, N. S. (2020). Microplastics as pollutants in agricultural soils. Environmental Pollution, 265, 114980. https://doi.org/10.1016/j.envpol.2020.114980
Qiu, Y., Zhou, S., Zhang, C., Zhou, Y., & Qin, W. (2022). Soil microplastic characteristics and the effects on soil properties and biota: A systematic review and meta-analysis. Environmental Pollution, 313(June), 120183. https://doi.org/10.1016/j.envpol.2022.120183
